Upoznajte Andreja Barnu, plivača koji je oborio Čavićev rekord
Vreme čitanja: 4min | sre. 28.07.21. | 13:56
„Veoma lepo zvuči kad to čujem, pogotovo kad se zna da je Milorad taj rezultat ostvario u Pekingu kada je bio najspremniji“, rekao je Barna za Mozzart Sport
(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Tokija)
Svi koji do sada nisu znali za Andreja Barnu, danas su sigurno čuli njegovo ime. Rođeni Subotičanin je na Olimpijskim igrama u Tokiju srušio rekord Milorada Čavića iz Pekinga i postavio novo najbolje državno vreme u disciplini 100 metara slobodnim stilom – 47,94. Ta brojka mu, nažalost, nije donela finale, nedostajalo mu je samo 13 stotinki.
Izabrane vesti
Njegova sportska priča krenula je iz rodnog grada, a nastavila se preko Atlantskog okeana. Sve što je radio tokom poslednjih godina u Americi izašlo je na videlo na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri. Prvo je bio zapažen u štafeti koja je takođe oborila rekord Srbije, a onda je nadmašio rezultat nekad velike zvezde srpskog plivanja. Možda i nagovestio da nas čeka lepša budućnost u ovom sportu.
„Super je rezultatski prošla poslednja trka. Nadao sam se da će da bude ispod 48 sekundi, to mi je bio cilj i uspeo sam da ga ispunim. Izmaklo mi je finale za malo“, ispričao je Andrej Barna nekoliko sati posle trke za Mozzart Sport. „Nisam mislio da će biti tako brza trka, svi su bili baš spremni. Doduše, nisam se prvo ni nadao finalu. Kad mi se prikazala prilika, malo mi je krivo. Sve u svemu, zadovoljan sam celokupnim takmičenjem, rezultat ispod 48 sekundi mi baš znači, nema mnogo plivača koji su ostvarili isto, to će uvek biti uz mene. Imam još jednu trku u petak - 50 metara slobodno, bilo bi lepo da uđem u polufinale“.
Kada je čuo da je da je pao rekord, nije mogao da ne bude ponosan.
„Veoma lepo to zvuči, pogotovo kada se zna da je Milorad rezultat ostvario u Pekingu, kada je bio najspremniji. Jeste da je njemu delfin bio glavni stil, ali je veoma dominantan bio i u slobodnoj disciplini. Znači mi mnogo što sam oborio rekord nekoga ko je kao Čavić“.
Izbor urednika
Plivanje na Olimpijskim igrama je uvek bilo veliki spektakl. Ovog puta je situacija malo drugačija, nema navijača na tribinama.
„Uvek je bilo baš ispraćeno, privlačno je. Možda sada više nema Felpsa, ali dolaze nove zvezde koje će ga zameniti. Znam da svi preko TV gledaju trke i mnogo mi je drago. Čudan je osećaj jer nema ljudi na tribinama, pošto smo navikli na SP i EP da izlazimo pred 15.000 ili 20.000 gledalaca. Tada je adrenalin mnogo veći. Sada je neuobičajeno, zbog praznih tribina, moramo da dižemo motivaciju na drugi način. Dobro, možda mi je ovo čak i više prijalo, jer je manje opterećenja... Nekad se desi da se izgubite kada uđete u toliki objekat krcat ljudima, svi viču, ne čujete ni sebe. Ovo nije bio loše za nastup, ali za gledanje nije baš najbolje izgledalo. Toliki objekat, a prazno sve“.
Debitantski nastup na Olimpijskim igrama Barna je imao sa tri kolege u štafeti 4 X 100 metara slobodno.
„Svi smo nervozni bili, jer nam je to bila prva trka. Nismo izmene najbolje uradili, ali smo dali maksimum. Dobro smo plivali, nažalost, konkurencija je bila baš jaka. Mislim da bismo na svim ostalim OI ušli u finale. Ovde nam je izmaklo, isto kao meni na individualnoj trci. Drago mi je da konačno i Srbija ima štafetu. Ona se veoma gleda, veoma je uzbudljiva trka i nikad nismo jaki bili u tome. Drago mi je što smo u poslednje dve, tri godine i tu uspeli da se poboljšamo i da se borimo sa tim nekim svetskim silama na OI“.
Sada je deo najveće sportske planetarne smotre, a ne tako davno je najbolje plivačke trke gledao preko TV ekrana. Plivanjem je počeo da se bavi pre petnaestak godina.
„Krenuo sam da treniram u subotičkom Spartaku, bez nekih ambicija, samo da bih se bavio sportom. Onda sam više počeo u sebe da ulažem i na kraju sam ostvario veliki cilj. Otišao sam u Ameriku, da završim univerzitet i bavim se plivanjem. Završio sam četiri godine studija, sada sam na petoj. Moj plivački put je imao i uspone i padove, kao i kod svakog sportiste. Imao sam neka loša takmičenja u prošlosti, pa sam izuzetno srećan što sam najbolje otplivao na Olimpijskim igrama, kad je najbitnije“.
Kada ne pliva, onda je posvećen studentskim obavezama na Univerzitetu Lujvil.
„Tamo mi je baš lepo, svima kažem da ako žele da se profesionalno bave sportom i ujedno žele da završe školu, ovo je najbolja opcija. Ja sam studirao informacione tehnologije smer „syber security“, tu se bavimo zaštitom kompjutera protiv hakera, virusa, upada...“.
Njegov plivlački razvoj u Americi ne može da se poredi sa situacijom koja bi ga sačekala da je ostao u našoj zemlji.
„Uslovi su mnogo bolji nego u Srbiji, gde se nadam da će se poboljšati u budućnosti. Kada bi se malo po tome približili Americi, onda bi možda i rezultatski bili bliži. Ja ću posle Tokija videti da li ostajem tamo, još nisam odlučio. Kako sad stvari stoje mislim da ću ostati. Tamo mi super ide, napredujem, ništa ne bih menjao. Imam stalni pristup bazenu, ledene kade za oporavak, posebne prostorije za masažu... Neuporedivo je sa ostatkom sveta, ne samo sa Srbijom. Kad već imam takvu priliku da radim tu, ne bih baš da propustim“, poručio je za kraj Andrej Barna.
PIŠE: Miljana ROGAČ